Brat mog druga 1-5
1.
Stojeći na pragu sobe, jednom rukom ležerno oslonjen na futer, d**gom na boku, posmatrao me je krupnim crnim očima ispod debljih, izvijenih obrva i sa kezom kao onim početnim u vuka. Dugo nije progovorio ni reč ili se meni činilo da je tako: minuti dugi poput večnosti ispunjeni tišinom, stezanjem u mom stomaku od iznenađenja, straha, uzbuđenja. Kada je najzad pustio svoj dubok glas, bilo je to tonom koji ne trpi nikakav prigovor:
- Oduvek sam sumnjao da si peškir. Sada si mi potvrdio da su mi sumnje bile opravdane. Ne pokušavaj da se vadiš. U očima ti se, bre, vidi... Jasno ko dan! ... da voliš kurac. Više nego ‘leba da jedeš.
Pocrveneo sam kao rak i, mada sam od stida spustio oči na pod, na licu sam i dalje osećao njegov razoružavajući pogled. A on mi nije davao vremena da se saberem, da nađem dobar izgovor, da se povučem bez posledica ako je to sada uopšte bilo moguće. Nastavljao je da me sateruje u ćošak jednako odlučno i samouvereno:
- Slušaj, momak... Skapavao sam na terenu tri nedelje i jebe se meni da li bi ti ili ne. Žensko, muško... nevažno! Jaja ce mi pući koliko su puna. Ima da ih iscediš do poslednje kapi, inače... reći cu Marku kako je njegov najbolji prijatelj običan derpe kojeg sam nahvatao kako snifa moju nošenu uniformu!
Izdeklamovavši svoju naredbu i ucenu, mrtav hladan raspustio je peškir obmotan oko struka mu i, onako nag i još vlažan od tuširanja, istupio preda mnom. Stajao je i izgledao nadmeno, gordo kao da je Apolon sâm a to mu je, čini mi se, i bila namera. Gledao sam ga kao opčinjen, kao u transu. Desnicom je prihvatio svoju muškost koja je počela da se budi i krenuo da je drka gledajući me pravo u oči izazivački i šeretski se osmehujući.
Matirao me je. Marko je bio moj vršnjak i najbolji d**g od detinjstva. Ali, pre će verovati svom starijem bratu, kojeg je obožavao, kome se divio. Kome je težio da bude nalik. A ko i ne bi?! Visok, širokih ramena, crn i tamnije puti. Krupne šake nasađene na teškim radom izvajane ruke. Širokih pleća i ravnog stomaka, snažnih nogu pravih kao strela. Ipak, nije njegovo mišićavo telo bilo ono zbog čega bi ste odmah shvatili da pred sobom imate pravog mužjaka, čist testosteron, ni lepo lice pravilnih crta i jake brade, već njegovo držanje - samouvereno, dostojanstveno i gipko kao u lava. I naravno... njegov dubok, odsečan glas. Ma... sâm Apolon bi pred njim odstupio, posramljeno skinuo lovorike sa glave.
Ooo, i ja sam mu se divio i obožavao ga! Daleko od toga kao Marko - bratski, čedno. Moje divljenje prema njegovom tridesetogodišnjem bratu bilo je d**gačije prirode i često bi obilno rezultovalo - u mojoj šaci. I? Šta sam sada mogao da uradim osim onog što sam morao? Osim onog što sam ustvari oduvek želeo?
Pokorno sam se bacio na kolena pred njegovom kitom kao pred nekim idolom. A to i nije bilo daleko od istine... Njegova oficirska kurčina bila mi je pred nosom, sada potpuno tvrda, prava, usađena u dva obla jaja, sa velikim crveno-smeđim glavićem koji je obilato balavio u šaci. Palcem i kažiprstom povukao je kožu preko glave, iscedio predjebni sok i stao nemarno da mi ga razmazuje po usnama i licu. Levicom me je uhvatio za potiljak a desnicom stavio samo glavić sa kapom u usta. Instiktivno sam usnama krenuo da ga svučem a zatim i progutam najdublje što mogu. Ali, ne… on je bilo taj koji je diktirao igru pa se odmah odmakao da mi to i pokaže. Sisao sam mu ono što mi je udelio drčno i nestrpljivo kao lizalicu. Onda je povukao kožu i dao mi da ga okusim kako treba. Njegov muški sok sa vruće glatke glave razlio se u mojim ustima kao najslađi nektar. Sisao sam ga i gutao kao da je melem. Kurac mu je bio čist, sveže opran, ali mirisao je i bio ukusa tako mužjackog. Prebacio je i desnicu na moj potiljak i krenuo da me jebe u usta neobzirno, sebično, do grla, kao da jebe tamo neku razgaženu fufu u pičku. Mumlao sam od zadovoljstva i grcao nagonski u isto vreme, ali njega, očigledno, to uopšte nije bilo briga niti je na to obraćao pažnju.
Kada se nasitio mojih usta i pocenio da sam mu dovoljno zabalavio karinu za kresanje, kratko, spartanski je rekao:
- Na stomak!
Sav u bunilu od naloženosti, sa ukusom njegovog kurca u ustima, bacio sam se na obliznji krevet. Uzeo je jedan veliki jastuk i podmetnuo mi pod bedra a zatim seo na moje butine. Ošamario je dva-tri puta moje jedre, mladićke guzove koji su i onako brideli od očekivanja, rasirio ih svojim šapama i srednjakom poceo da mi maže guzu nečim što nisam ni video da je uzeo. Gladio mi je prstom anus gore-dole, zatim uključio još dva a onda sva tri ufurao unutra. Nije mu dugo trebalo da me opusti, da me pripremi za gaženje. Bio sam ja spreman, zreo za bušenje već kad mi je tutnuo svoju krutu karinu u usta. Instiktivno, moja guza je bila spremna za njegov kolac. Ipak, prvo mi je dobro nadražio prostatu tako da se i moj đogat gubio i balavio negde duboko u jastuku koji mi je podmetnuo.
Najzad, prislonio je glavić na prsten i uterao mi ga nenadano, u jednom dahu. Uh, kako me je zabolelo to iznenađenje! Moj čmar se jadan stegao u žleb podno njegovog glavića. Samo je to mogao da uradi, ne i da ga istisne - njegov kurac je bio kao od kamena, tako tvrd da je jednostavno mogao da me navuče do jaja i da me tako nosi po sobi! Nedrkan, nepraznjen 3 nedelje… Jao, blago meni, pomislio sam a bol je ubrzo zamenilo zadovoljstvo. Krenuo da me kara mm po mm, kurvinski, da gorim od nestrpljenja. A hteo sam ga odmah do jaja! Mrdao sam guzu, pokušavao sam da se sam nataknem odmah, dublje, ali on bi se svaki put odmakao i pritom mi se podsmehivao. U meni se kupilo, i kupilo, i u jajima i u kurcu i u prostati i u kičmi - zbog uskraćivanja zadovoljstva. Tresao sam se kao pod teperaturom i, kada je on stigao u meni tek do pola, sva ta vrelina krenula je iz mene, sklupčala mi se u jajaima pa izletela van i ja sam doživeo neviđenu eksploziju, svoj najzesci, najgay orgazam.
Kada je osetio da sam mu napunio jastuk spermom, kao iz osvete, ufurao mi je momentalno svoj balvan do kraja i stao da me rastura od jebanja, kao ludak. Guza mi se nemoćno grčila na njegovoj neumoljivo tvrdoj kurčini ali on je kao manijak nastavljao da rove u meni. Osećao sam njegovu veliku glavinu ko zna gde tamo duboko u svom stomaku; osećao sam se tako bespomoćno, tako kurvinski, tako razvaljeno a u isto vreme tako dobro! Celo dupe mi je bridelo, a on je nastavljao da me puni snažno, muški, životinjski da sam u svom tom raspaljenom bunilu pomislio kako ce mi guza zjapiti još ko zna koliko dana potom u obliku njegove kite…
U trenutku kada sa pomislio da vapim za milost, izvadio ga je celog i još jednom ga uterao silovito, do jaja, zgrabio me snažno šakama za guzove i krenuo da se prazni duboko u mojoj utrobi. Od same pomisli kako me je razvalio, razjebao, rasturio, napunio, od pomisli kako je seme d**gog muškarca sada tamo negde duboko u mojoj guzi, krenuo sam i ja da se praznim ali ovog puta sporo, skroz mlitave kite iz koje je sperma lagano kuljala. To je bio moj prvi, pravi pasivni orgazam. Izasavši iz ekstaze, prevalio se svom svojom vrućom težinom preko mene, sa kitom još uvek u mom dupetu. Obgrlio je svojim rukama moje i moja ramena, duboko uzdahnuo, vlažno i nežno me poljubio u vrat. Bio sam zbunjen i zatečen kao nekih 20 min. ranije. Bili su to tek mali znaci nežnosti, taj zagrljaj, poljubac, ali su se meni učinili tako velikim, značajnim i čak obećavajućim. Jesam li se varao u viđenju svega ovoga što se dogodilo? Jesam li se varao u viđenju njega samog svih ovih godina? Je li njegov nastup bio samo dobra uvertira - predstava za žestoki seks? - razmisljao sam sa rastućom radošću. Sada već ujednačeni otkucaju njegovog srca na mojim plećima kao da su potvrđivali ono šta sam priželjkivao, čemu sam se nadao.
2.
Bilo je kasno popodne kada sam krenuo do Marka da se vidimo nakon posla. Ušao sam u njegovu kuću slobodno kao što sam to i do tada činio onda kada sam znao da me očekuje, da je ulazna vrata ostavio otključanim. Od kada znam za sebe to je bio moj d**gi dom. U njemu su do pre par godina živeli i Markovi roditelji. Sada je moj najbolji prijatelj živeo samo sa svojim starijim bratom.
- Markeš, gde si? - pitao sam ušavši u predsoblje.
- Morao je opet do posla. Rekao je da ga sačekas, vratiće se za sat-dva.
Ne bi trebao biti ovde, bar ne još nedelju dana. Sluh me, ipak, nije varao. To je on, mislio sam dok su mi radost i nelagoda poskakivali u stomaku. Poslednjeg - i prvog - puta rastali smo se u žurbi. Škripa kapije koja se otvara prenula nas je iz slatke ljubavničke obamrlosti. Poskočili smo iz postelje i sporazumeli se samo pogledom zaverenika. Već sledećeg trena bio sam “preko puta”, u Markovoj sobi i navlačio bokserice i trenerke. Dok smo ja i friend gledali film on je otisao u provod, sutradan se vratio na teren… nismo razmenili ni reč nakon onog što se dogodilo. Suptilno je nagovestio da se neće na tome zavšiti. I previše ovlaš da bih znao na čemu sam. I tako… sada sam stajao u hodniku i lomio se gde: levo u Markovu ili desno u Nemanjinu sobu?
Bilo je dovoljno njegovo hrapavo i otegnuto:
- Dodji…
…da mom kolebanju učini kraj. Ušao sam i seo u fotelju spram kreveta na kojem je ležao.
- Ma, dodji, bre, ovamo! - rekao je odsečno.
Crne veđe su se strogo, u pravoj liniji nadvile nad krupnim očima još sanjivim od popodnevne dremke. Vuk nije promenio ćud ali je smešak govorio da je bar u krotkom raspoloženju. Naravno da se nisam bunio. Niti sam želeo, niti sam se - što je dodatno ložilo - usuđivao da mu se suprotstavljam. Odmah sam seo kraj njegovog uzglavlja a on se pridigao u struku i obgrlio me levicom. Snažan obruč mišića utisnuo mi se u leđa. d**gom rukom mi je poduhvatio butine i, tako lako, kao da sam jastuk, primakao k sebi. Prekrio je svojim usnama moje i odmah uvalio mi celi svoj mesnati jezik. Ljubio me je sočno, duboko, tempom koji sam jedva uspevao da pratim, ispijao me nezasito. Gubio sam trku, gubio dah, tonuo u polusvesno blaženstvo od njegovog poljupca, od toplote njegovog tela, zbog njegove desnice koja mi je u jednom potezu strgla šorc i veš pa odlučno šljepala, znalači milovala i drčno stezala mi guzu naizmenično. Kada sam već počeo da mumlam od naloženosti, odvojio se i navukao sada širok osmeh. Predvođeni krupnim očnjacima njegovi divni zubi blještali su iako je u sobi bila polutama. Gledao me je ispitivački pravo u oči dok je očnjakom grckao donju usnu. Čovek a vuk.
- Vidi, vidi... kako se momak zapalio... Ti bi sad malo kurca, je li?
- Daaaaa… mnoooogo…
- Ne dam ja ništa na lepe oči. Sledovanje prema zasluzi. Na posao!
Sklonio je pokrivač sa sebe, skinuo majcu, zavalio se sa rukama iznad glave i pogledom pokazao na svoje napete bele slip. Bukvalno - gozba za oči. Sav u 3 boje: crna kosa, oči, kratko paperje pazuha, uzana traka što se od pupka proteže ka bedrima… taman, mrki ten kože… zagasitocrvene usne, bradavice. Samo su beonjace i zubi blesali snežno belo. Kao paklica Davidoff-a. Muževno, vruće, otmeno.
- I budi dobar. Inače, ostaviću te da sam pregoriš. Jasno? - rekao je kroz osmeh.
Moje ruke su već klizile niz pločice njegovog stomaka. Udisao sam duboko mužjački miris njegovih prepona i balavio slip na boku - mestu gde se ocrtavala velika glava. Najzad, skinuo sam ih i oslobodio lepu, debelu kurčinu koja se u blagom luku pružila do iznad pupka. Namestio sam se nad njim klečeći, u pozi 69, dohvatio u korenu taj kolac za Oskara i sa vrha isisao sav muški sok. Onda ga svukao i mahnito krenuo da oblizujem i sisam, da gutam vrelu crvenu glavinu najdublje sto sam mogao. Ooo, kako me je samo zapalio ukus njegovog kurca! Nagonski sam počeo da grčim i opuštam anus, da kao kuja uvijam dupe koje su njegove šake mesilie i - kada bih se u pušenju zagrcnuo - šaljepale. Još kada mi je gurnuo prste u guzu, bio sam i više nego spreman da me natakne, razjebe.
- Rrrrrrr… Dooobar! Hajde sada na ledja da primiš nagradu, momčino.
Nečim iz tube dobro je nauljao kitu i stao glavićem da mi masira prsten da bi ga potom ufurao lagano do pola i prevalio se svom svojom misićavom težinom preko mene. Ma, bolelo je kao i prošlog puta. Nogama se upr'o o jedan, rukama uhvatio za d**gi naslon ležaja i stao da me navlači dalje, da nabija kurac još dublje u moje dupe. Sabio me je pod sobom - nisam mogao da mrdnem ni makac - i nastavljao da me gazi žustro sve dok me nije natakao do jaja. Cela guza mi je gorela u bolu i slasti što je nadolazila. Pošto je “prokrčio put”, raširio me, izvadio ga je do ispod glave, naciljao na gore, snažno pritisnuo famoznu mušku G tačku - tako dobro i znalački da mi je došlo da se upišam od golicave, zgrčene slasti - a onda napred, neumoljivo nabijanje na cim sve do kraja i sve iz početka… Trzao sam se od zadovoljstva u preponama, u kiti što su je masirali, svlačili-oblačili naši pripijeni stomaci. Padao sam u trans, maglilo mi se pred očima. Na sve to došao je njegov vreli, vlažni poljubac i ja sam eksplodirao u orgazmu celim telom. Još nekoliko minuta nastavljao je da me buši, da me balavi i krza bradom po vratu, obrazu… a onda se odigao, izvadio ga, zestoko nadrkao 3-4 puta i u snažnim mlazevima zasuo me svojim semenom po grudima i stomaku. Dok je duboko dišuci razmazivao naše seme po mom torzu rekao je:
- Od sada si samo moj. Jasno?
Umesto odgovora prineo sam njegovu šaku svom obrazu, ljubio je i mazio se o njegov dlan. Tvoj, tvoj… Samo tvoj. Učinilo mi se da je to uspeo pročitati u mojim očima pošto je narednog terna legao preko mene, zagrlio me i ljubio polako. Dugo, nežno, ljubavnički.
3.
Trebalo je odmah da shvatim o čemu se radi, toliko dugo sam ga poznavao, ali su moja opčinjenost i uspaljenost učinile da budem nesmotren a potom i slep za ono što se ustvari dešavalo.
Posedovao je izgled, stav i sirovu inteligenciju - tri ključne stavke koje su oko njega stvarale auru neodoljive privlačnosti. Uvek bi dobio ono što je želeo i uzeo kada i koliko mu treba. Jednostavno, nisi mogao da mu kažeš “ne” ili to “ne” ne bi bilo trajno, konačno. Bilo je dovoljno da te pogleda svojim svetački krupnim očima ispod ravnih, debljih obrva pa da se bar polovina tvoje otporne snage, tek tako, rasprši poput dima. Te navodno tako obične, crne oči znale su da budu stroge, blage, bojazne. Već prema potrebi. Bio je alfa predator i to od one, najopasnije vrste.
Znao sam sve to i pre no što sam se poneo neoprezno i završio sa njegovom kitom u guzici. Znao sam i dok me je ljubavnički grlio, ljubio, stavljao mi u izgled ono što je predosetio da priželjkujem. Znao sam a prepustio mu se. Šta me je gurnulo preko ivice, životinjska strast ili ljudska potreba da budem sa nekim, da se najzad sa nekim volim? Tada to nisam znao niti mi je bilo važno.
Mnogo puta prisećao sam se kako je sve počelo… Ulazim kod Mareta u kuću, zovem ga imenom, niko se ne odaziva. Ulazim u njegovu sobu, grickalice i sok stoje na niskom stolu spremni za film koji smo dogovorili da gledamo. (Ne)red stvari govori da je do nedavno bio tu pa otisao u žurbi. Naknadno ću saznati da je odjurio da odveze rođaku na aerodrom. Vrata sobe preko puta su širom otvorena, otkrivaju prizor koji je sniferska zamisao raja: od ulaza pa do kreveta Nemanja je, u želji da ih što pre makne sa sebe i da se rashladi, razbacao stvari onako kako ih je sk**ao. Čizme, zelene ča**** sa reljefnim prugama, opasač, maskirne pantalone, košulja i majica i, na samom krevetu, vojničke bokserice. Sada već u hodniku, čujem šum vode u kupatilu koji me je prenuo ali ne i osvestio. Na trenutak bacam pogled u tom pravcu i odmah ga vraćam na rasuto blago. Kontam da bi trebalo da se priberem, vratim u Markovu sobu i šaltam kanale, blejim na telefonu, šta god, dok ga čekam. U svojoj glavi već sam to uradio, u stvarnosti još uvek stojim na istom mestu. Razum i iskušenje se tuku u meni. Još uvek u stanju neplodne ravnoteže snaga, drže me neodlučnog na neutralnom terenu, u hodniku. Tuš šušti, procenjujem koliko vremena imam, želja odnosi prevagu, razum tone. Već sledećeg trena sam u zabranjenoj odaji, grabim maslinastozelenu majicu, nabijam je u lice. Još uvek je vlažna i topla, miriše na vojsku, na njegovo visoko, plećato telo. Konačno ostvarenje višegodišnje fantazije donosi i potpunu odsutnost. Ne znam za sebe, ne znam za vreme. Koliko je prošlo, pojma nemam. Sledeće čega se sećam je on kako stoji na vratima. Ostatak vam je poznat iz prva dva dela moje priče.
I evo me opet, po treći put kako stojim pred njim sa nesmanjenim divljenjem i željom. Upravo je došao sa terena. Marko je otišao na posao, menja kolegu danas.
- Kad si pre doleteo? Čuli smo se pre 10-15 minuta. Nisam još stigao da se istuširam…
- Odlično.
- … ni da se presvučem.
- Ja ću da te skinem.
Pune, muške usne, uokvirene tamnim prelivom izbrijane brade na preplanulom licu, izvile su se u osmeh i otkrile zdrave, snažne zube. Trebalo je da ga nazovu Vuk. To ime bi mu savršeno odgovaralo.
- Ti si baš zagoreo. - rekao je nastavljajući da se osmehuje.
Prišao je blizu tek dovoljno da me poduhvati za potiljak i ovlaš, vlažno ljubne. Staklasta nit pljuvačke rastegla se između naših usana kada se odmakao i fiksirao me pogledom. Zadrhtao sam, kolena su mi zaklecala, žmarci prošli duž kičme kao mehurići u gaziranom piću. Jedan poljubac, značajan pogled i već sam bio u njegovoj vlasti. Predator prvog reda, jesam li već napomenuo?
- Pa, neka ti bude.
Šljepnuo me je dva-tri puta po obrazu kao da me rasvešćuje pa se zavalio u ležaj, od kolena na gore. Čizme, broj beskonačno, ostale su čvrsto na podu. Prišao sam i kleknuo kao po komandi. Nestrpljivo sam mu razvezao cokule, jedva dočekao da ih smaknem. Odigao je potkolenice, spojio i u poluluku zgrčio stopala taman da cela lepo prionu na moju facu. Obuhvatio sam ih rukama, dodatno pritisnuo na lice, sporo udahnuo kroz nos. Snažan muški miris ispunio mi je nozdrve, zanjihao sam se napred-nazad od novog talasa naloženosti. Kada sam se malo pribrao, skinuo sam mu ča****, i neko vreme divio se mesnatim tabanima, krupnim, zaobljenim prstima sa vojnički pedantno podsečenim noktima.
Nekako sam uspeo da ustanem, nadvio se nad njim, skinuo kaiš i strgao pantalone, zatim košulju i majicu. Ostao je samo u zelenim boksama, tamnijim od znoja na prevojima i sa flekama od predjeba kurca koji se dizao, bio nadrkivan ali ne i isceđen. Više nisam mogao da se suzdržavam, da pojačavam zadovoljstvo time što ga odlažem. Skinuo sam se i sam i bacio se na njegovo krupno, mišićavo telo, preklopio ga svojim i upijao nakupljenu vrelinu koju bi, da sam došao kasnije, tuš oslobodio. Zavukao sam glavu pod njegov pazuh u fino, crno paperje, snifao i lizao jedan a zatim i d**gi. Sočno sam mu posisao otvrdle bradavice pa se preko širokih prsa i čvrstog stomaka spustio ka centru zadovoljstva.
Njegove vojničke bokserice bile su uveliko napete. Debela karina rasnog srpskog oficira napinjala je i odizala sam rub gaća. I da ga nisam video (i osetio) mogao bih već po tome da naslutim koliki kurac šeta bez povodca i dozvole. Drčno sam olizao predjeb koji se probio kroz tkaninu veša pa ga svukao i oslobodio krutu, žilama prošaranu karu. Trljao sam nos o meke malje koje su obgrljivale koren kite, jaja i međicu, snifao prepone sporo i duboko kao pre toga stopala i pazuhe. Miris muškarca koji nije karao tri nedelje, nagomilani testosteron koji izbija i preko kože… kakvi jebeni popersi… Svaka pora mi se opustila a kamo li guza. Bio sam obeznanjen koliko napaljujuće dobro muški miriše!
Besramno sam ga zgrabio za naprčeni jarbol, rastegao kožicu koja je i sama bila prožeta napetim žilama, ufurao jezik i muljao između nje i glavića. Usta su mi se momentalno napunila vodom, pljuvačka se slivala iz njih i mešala sa predjebom, njegovim tek da se nasluti slankastim muškim sokom. Toliko se tog koktela nakupilo da je krenulo da mi preliva preko ruke kada sam najzad svukao kožicu, naglo i do kraja, i utrpao glavinu u usta.
- Stani… - najzad se oglasio.
Do tada je ležao sa rukama iznad glave i uživao posmatrajući kako obožavam svaki deo njegovog tela i njega celog. Sada se približio ivici, slatkoj završnici a da nije on taj koji vodi igru. To mu se nije svidelo.
- Hoću da te jebem.
Direktno i jasno. Nema kod njega filozofiranja. Kakav život takav i rečnik. Spartanski.
Bacio sam se na laktove i kolena, koliko sam mogao spustio stomak a odigao guzu. Prava pokorna kuja koja ne pita, smara nego unapred zna šta treba, skoro da sam bio ponosan na sebe. Razdvojio mi je guzove širokim šapama, pljunuo glasno i obilno po rupi, palčevima je čas pritiskao čas kružio po njoj dok je ostatkom šaka divljački gnječio moje oble polutke. Znao je tačno da oceni gde završava užitak a počinje bol, bez greške je išao tik uz granicu ne prelazeći je. Sa licem u prekrivaču ležaja, cvileo sam od zadovoljstva. Kita mi je skroz pala, sva pažnja prešla je “iza”.
Namazao me je kao i predhodna dva puta i, kao balon prstom, napeo mi napupeli prsten kurcem. Tek par sekundi moja se guza opirala da bi potom najednom pukla, otvorila potpuno, navadila se celom svojom dubinom duž njegove natekle kare. Nedovoljno. Bez milosti naterao mi je ostatak. Tri nedelje nije umočio i ako je zbog toga moralo da traje kraće onda će barem biti žestoko. Držeći me za bokove pumpao me je žustro, kao mašina, u najdužem hodu - sve od glave pa do jaja.
U jednom trenutku me je odigao, poduhvatio levom rukom podno stomaka, desnicom oko vrata puštajući da mi se trup izvije unapred u vidu luka. Skroz sam mu naseo na kurčinu, do zadnjeg milimetra. Ćapio me je čeljustima za vrat, kao što lav drži ženku pokornom dok je puni semenom, i nastavio da me rastura k'o poslednju kurvu. Trzao sam se od užitka koji se širio iz bedara celim telom a on bi me na svaki cim još čvršće stegao i uterivao. Kada je dohvatio svoje bokse i naturio mi ih na facu, da se podsetim kako miriše kurac koji mi upravo razvaljuje bulju, bio sam gotov. Zgrčio sam se celim telom, presavio se unapred pa ispružio rukama i torzom koliko sam dug. Dok sam se trzao u slasti orgazma, sperma je samo iscurila iz skroz mlitave kite. Prevalio se preko mene i on, obgrlio me i nakon još nekoliko udaraca istresao gustu spermu mučenicu duboko u mojoj utrobi.
Kada sam se osvestio, bilo je dovoljno da podignem pogled te da sva preostala vatra u meni momentalno zgasne. Na vratima, ukočenog pogleda, poluotvorenih usta i sa rukama koje kao da su prišivene visile sa tela, stajao je Marko.
4.
Kao lopov finih, tihih pokreta i plitkog daha, ušunjao sam se u sopstveni dom ne bi li ukućani koji su, čuo sam, čavrljali u dnevnoj sobi, primetili da sam došao. Sada mi je koliko i vazduh bila potrebna samo samoća, ta moja tamnica i pribežište, najljuća rana i najblaži melem, bezdušna pomajka i brižna mati istovremeno. Popeo sam se uz stepenice sporo, došao do sobe i tek nakon što sam zatvorio vrata duboko uzdahnuo. U spokojnom polumraku svoje sigurne kule najzad sam, eto, mogao da se slomim. Noge su me izdale, kolena pala na debeo, vuneni tepih; stomak jako stegao, privio se uz kičmu, primorao me da se poput prepodobnog monaha u molitvenom transu povijem unapred. Ali, moje ruke nisu molile pripijene pred telom jedna uz d**gu. Pritiskale su lice da priguše jecaje za slučaj da se koji izdajnički otrgne. Suze su mogle slobodno da teku između prstiju sve do korena šaka i dalje, nečujne, nebitne. Takav je kamen nas ne svojom voljom d**gačijih - kada najdublje patiš činiš to, jer moraš, u još dubljoj tišini.
Isplakao sam najkrupnije suze do tada, nekako se odvukao do kreveta kada sam se dovoljno primirio i opružio na leđa kao oduzet, nesvestan svog tela. Prvi, udarni talas oluje se stišao ostavljajući za sobom pustoš u duši i prazninu u glavi. Gledao sam odsutno u plafon koji je tonuo i na kraju se potpuno izgubio u tami, još poneka okasnela suza skliznula bi sa strane, poneki dublji uzdah zatalasao baršun mraka. Zašto je moralo tako da bude…
Marko je bio skroz izgubljen kada nas je zatekao. Njegovo iznenađenje bilo je potpuno, u to nije bilo sumnje. Šta ga je najviše i šta sve šokiralo nije se moglo pročitati na skamenjenom licu. Stajao je neko vreme na vratima ukočen i bled a zatim se samo okrenuo i otišao u svoju sobu.
Nemanja se najzad digao sa mene, nonšalantno obrisao sada mlitavu kitu majicom i bez da navuče bilo šta, onako go krenuo podjednako ležerno da kopa za čistim stvarima po ormaru.
- Nemanja…
- Idem da se okupam. Pričaj sa njim. Smiri ga.
Dobacio mi je tek tri kratke i krenuo ka kupatilu. Ipak, zastao je u hodniku na tren, kao da osluškuje, pa ušao u bratovljevu sobu. Oba vrata su ostala otvorena, mogao sam da čujem Marka kada je nešto rekao ali tišim i tako bezbojnim glasom da nisam razumeo ni reč. Nemanju sam, naravno, čuo. Njega čovek i čuje i razume makar bio udaljen ko zna koliko.
- Jesi li se ti to zaplakao ili mi se čini? Šta koj’ kurac dramiš?! Odrasli smo ljudi a oni TO rade. Ko šta voli, njegova stvar. Ovo ništa ne menja. Družite se kao i do sada.
- …
- Ma… Ti kako želiš a ja ću da jebem kog hoću i kad hoću! Moj život, moja stvar.
- …
- Odrasti, bre, već jednom! Ja odoh pod tuš a vi sedite i razgovarajte.
Mare je pošao za njim i zavario vrata koliko ih je snažno zalupio. Podjednako silovito Nemanja je zatvorio vrata kupatila.
Oklevao sam ne znajući šta da radim i šta bi uopšte trebalo, bilo potrebno, pametno reći, učiniti. Najradije bih otišao kod Mareta, objasnio mu da to nije stvar izbora već sudbine, da je između mene i Nemanje bilo… seksa i tako… da nikako, ukoliko je to moguće, ne želim da ga izgubim kao prijatelja… Toliko stvari željne da se objasne, toliko želja međusobno neuskladivih i u meni samom i između nas, sada trojice. Dve osobe u koje je imao najviše poverenja, njegov bata i najbolji prijatelj su bar biseksualci, jebavaju mu se iza leđa ko zna od kada… Šta li je sve u glavi iza vrata koja gledam otupelog pogleda, pitam se a ne znam ni šta je sve u mojoj.
Obukao sam se, izašao u hodnik, stao pred za mene zatvorenom kapijom ispovesti i pokajanja, savijenih krila i pogleda prosutog na pod dok su mi stid i neizvesnost rastrzali utrobu tako da je malo falilo da povratim.
- Marko… - pozvao sam ga najravnijim tonom koji sam uspeo da ispeglam u grlu.
Tišina koja kaže sve i ne kaže ništa. Čula se jedino voda što klizi preko kamena nazvanog Nemanja. Zašto ja nisam takav, samouveren i bezbrižan?
- Markeš… - pozvao sam opet a glas se bolno izvio, skoro da sam jauknuo kada sam ga oslovio onako kako ga samo ja zovem.
Na to, vrata su se naglo otvorila. Zgrabio me je za majicu na grudima i zalepio na naspramni zid, pritisnuo silovito da sam skroz ostao bez vazduha i bez mogućnosti da ponovo udahnem. Vatra je buknula na njegovom do tada beskrvnom licu, toliko je isprva bio bled, sve žile na vratu iskočile, oči se zastaklile dok je siktao kroz zube.
- Gubi se! Neću više da te vidim ovde! Nikad! Ne želim više da te vidim uopšte! Gubi se… dok ti nisam sve kosti polomio!
Odbacio me je prema ulaznim vratima na cim i bezobzirno kao stari panj. Zateturao sam se, okrenuo oko sebe i levicom se oslonivši na zid uspeo u nastojanju da ostanem na nogama njemu, sada, okrenut leđima.
- Marko… stani da… ne razumeš... - hvatao sam dah.
U tek jednom koraku, skoku stvorio se iza mene, nabio u zid licem, isukao pendrek i krvnički me tri-četiri puta odvalio po debelom mesu. Sav sam se ukočio i stegao pa je i sperma koju je Nemanja malopre istresao u meni, sada rastopljena, razvodnjena krenula da curi iz moje izgnječene, razvaljene pa namlaćene guze. Fleka na svetlosivim trenerkama se bez sumnje brzo širila i bila lako uočljiva.
- Vidi, vidi… Šta li je ovo… - podsmehnuo se kao kroz čuđenje.
Naravno da je znao šta je a i već je počelo da se oseća na spermu i seks. Onda je, u danu već prepunom iznenađenja, uradio nešto za mene skroz neočekivano, nezamislivo. Dok me je jednom podlakticom, preko pleća, držao prikovanog za zid, d**gom rukom mi je strgao trene i gaće i nakrkao hladni pendrek u još neohlađeno, rovito dupe. Onaj najnoviji model, da budem precizniji.
- ‘Alo, balavci! Šta radite to, jeste li normalni!?
- Sad ja jebem kurvu! - zarežao je na brata ni ne pogledavši ga.
Pre nego što je Nemanja skontao šta se dešava, prišao i odmakao ga, još četiri-pet puta mi je brzo i snažno ugurao “blaže sredstvo prinude”, svaki naredni sve dublje. Od šoka i bola nisam znao gde sam, jedva sam se držao na nogama.
Nakon što ga je brat otrgao od mene, nije se opirao. Pogledao sam ga pravo u oči, zamućenog pogleda i slobodno kao čovek koji je prošao određen mu Put srama, kroz najgore poniženje - silovanje - iskupljen se za greh zbog kojeg je kažnjen.
- Šta me gledaš!? M'rš napolje, sve ti jebem ped… pe… - reč mu je zapela u grlu, glas pukao.
Zagrcnuo se, zaplakao nevino kao dečkić od pre dve decenije kakvog ga takođe pamtim, onda kada se izduvao, kada je bol najzad odbacila ogrtač besa pod kojim se, prirodno, u prvi mah skrila. Kada je shvatio šta je u afektu uradio. Šmrcnuo je, prkosno odigao ramena da sa njih odbaci bratovljeve ruke i otišao u sobu. I Nemanja je otišao do svoje, vratio se sa parom trenerki, tutnuo mi ih u ruke.
- Idi sad. Navuci to i idi.
I otišao sam. Uličicama, da umanjim šansu da nekog sretnem, žurio sam kući ne bih li se što pre osamio. Trauma, poricanje, priznanje, depresija, ozdravljenje. Pamtite, d**gari. Bio sam u d**goj fazi a treću držao na vratima dok se ne dokopam svoje sigurne tvrđave da tu pokleknem, da sve nakupljeno izlijem iz sebe.
Sa tim da sam gej, da je moj put već po rođenju d**gačuji i teži, već sam se pomirio ili bar većim, dovoljnim delom. Ono što me je u stvari najviše pritiskalo, i pored užasne stvari koju je uradio, bilo je Markovo razočarenje i posledice istog. Pomisao da ću ga izgubiti ni najmanje mi nije prijala. Štaviše, još uvek sam odbijao da prihvatim tu užasavajuću izvesnost. Tek sada sam uviđao koliko mi je u stvari stalo do njega kao prijatelja, ma… kao do brata rođenog. I u toj misli mi nešto nije štimalo, nije mi se svidelo. Za Nemanju nisam, čudno, osećao baš ništa. Ta vatra koju je u me' zapalio, sjajna i snažna, zgasla je kao što je i buknula, bučno i brzo; vulkan koji je eksplodirao da bi potom zanavek zasp'o; ogoljena strast koja za sobom ostavlja samo vlažne čaršave i rupu u grudima. Nije on bio loš, pokvaren, zao. Jednostavno - takav je. Više mašina nego čovek, sirovo racionalan tip karaktera koji retko kada pati a i kada je to slučaj, kratko i površno. Neko ko se previše ne vezuje za d**ge i niti će. Znao sam to oduvek a nisam želeo da vidim onda kada mi je odgovaralo da budem slep. Za Nemanju nisam brinuo. I nakon svega, Mare emotivac je bio taj koji mi je na pameti.
Javio sam se svojima, objasnio da me je užasno bolela glava te da sam zato odmah otišao na sprat, da što pre popijem lek i odležim. Ne, ne mogu da večeram - dodao sam sa vrha stepenica. Kakvo crno jelo… Još malo pa ponoć. Istuširao sam se, zavukao u postelju. iscrpljen fizički i psihički, željan da naužasniji dan u životu što pre ostavim za sobom, da sebi dam bar pristojan komad sna pre no sutra, prekosutra… nekad već, neizbežno je… mora da se razreši… rešiće se, mora… pa kako god… već sam tonuo u san totalno ispijen, istanjen kada me je prenuo signal prispele sms poruke. Nakon što sam uspeo da nađem telefon i priviknem se na blještavilo ekrana, na istom sam mogao da pročitam:
1 new message from Markeš
5.
- Sreća tvoja da danas i ja rano idem na posao inače bi se uspavao.
Sporo i sa uživanjem uvlači u pluća onu gadost dok me promatra ljubopitljivo, pokušava da me oraspoloži.
- Je l’ ti bolje od juče? Izgledaš grozno, gore nego inače.
Lice mi je kao od gume, sa naporom rastežem osmeh, sa naporom ga zadržavam. Ne želim da budem nezahvalan, da nipodaštavam nečiju brigu i trud.
- Ko te ne zna rekao bi da si plakao i to celu noć, toliko su ti oči crvene.
- Zacrvenele su se od tog otrova kojim truješ i sebe i d**ge, stvore sebični.
- Aha.
- Od te zavisnosti koja smrdi mozda je gora jedino kafa koju kuvaš.
Mašem rukom da rasteram plavičasti dim i mislim se koliko se kao brat i sestra razlikujemo po karakteru. Ništa neobično, bez da pitaju nadovezuju se misli dalje, jer nisu li Nemanja i Marko, dva brata rođena dva različita sveta i psihom i pojavom? Daleko od toga da je Mare spram brata bio neugledne spoljašnosti. Niži je rastom i nabijene muskulature pa bi se stekao prvi, pogrešan utisak da je bucko, to da. Ali, ako kod Nemanje priroda nije štedela na materijalu, kod Mareta nije na vremenu da ono što mu je već odredila pažljivo i oblikuje. Crte lica i linije tela ovlaš zaobljene, dovoljno da budu lepe a muževne, ne i sirovo mužjačke; pogled ne zapinje ni o šta, ne zastaje već preko istih klizi lako kao potok preko glatkih oblutaka. Mlađi i stariji, kao David i Golijat, najkraće rečeno.
Pa, je l’ Mare, na svoj način, privlačan koliko i brat? Ne znam… Posmatrao ga jesam ali samo sa estetske strane. Da, samo tako. Toliko toga sam vam rekao do sada pa zašto onda ne bih priznao i taj jedan u poređenju sa ostalima tako neznatan greh, to, da sam se oblizivao i na najboljeg prijatelja? Njegova pojava u meni nije budila ništa požudno možda i zato što je za razliku od brata bio nenametljiv kao osoba. Nemanja je bio energičan i bistar, Marko suzdržan i mudar. Hajde da se ne lažemo. Pored glasnih, izglednih i sa stavom ko stigne da primeti, da razmišlja o onima ne tako bučnim ili u ne tolikoj meri i to još u godinama kada više misliš onom donjom glavom? Plazio sam na Nemanju kao umoran pas koji skapava od zeđi, gledao u njega kao u Sunce i - logično - bio zaslepljen za sve ostale u njegovoj blizini po principu - što njemu bliži to meni bleđi.
Možda jedino što je kod braće bilo isto su tamniji, orijentalni ten i krupne, mrke oči ali - i tu je suština nadvladavala formu, sadržaj oblik, pozadina pročelje - dok je Nemanjin pogled hipnotisao, pritiskao ili mrvio već zavisno od toga na koliki bi otpor naišao, Maretov je umirivao, ulivao poverenje, razoružavao tako da sam bacaš štit u stranu bez da oklevaš. Pogleda te i odmah znaš da pred sobom imaš nepopravljivu poštenjačinu, osobu koju brzo poželiš za bliskog prijatelja. Nasmeje se i ti se osmehuješ a da nisi svestan…
- Šta se smeškaš? Zamišljen, namršten a sada prvi, pravi osmeh od jutros. Da se nisi ti zaljubio?
Markeš, d**g moj… Jedna pomisao probila je zid od oblaka nada mnom, propustila zrak Sunca da me na tren ogreje da bi se potom pukotina u sivilu ponovo zatvorila vraćajući me pod tminu što pritiska. Zgorčalo mi se najednom u ustima.
- Nisi mi stavila dovoljno šećera.
- Uvek ti stavim isto. Batali kafu ako je dosad nisi popio, vreme je da krenemo. Ja te vozim danas, ti si sav odsutan.
Na putu do posla, Olivija i Enes sa radia se blesave kao i uvek ali čak ni oni ne uspevaju da me razvedre.
- Carevi! Ha, ha, ha…
Sestra vrišti od smeha, lupa o volan a već sledećeg trena gore nego kamiondžija psuje vozača ispred.
- Ana, molim te…
- Mrgude! Ti si se zaljubio, naleteo na zid, patiš. Ženska intuicija ne vara. Priznaj seji svojoj.
Da samo znaš koliko si blizu… Naleteo na zid jesam i to više puta, izbegao batine pa potom dobio jednu. Koliko ironije u samo jednoj rečenici! Mozda bi bilo bolje da smo se potukli ili da sam dobio batine nego… nego ono. Kako da joj se požalim? Volela je ona Mareta skoro koliko i mene. I ja sam ga… Zar si morao ono da uradiš?! Počinjao sam i da se ljutim. Da, ja sam gej. Objasniću ako pitaš, zatražiću razumevanje ali neću moliti oproštaj za ono što nisam birao, za ono što pored ostalog jesam ja i što je moja najveća intima. Da, jebao sa se sa tvojim rođenim bratom. Za mene, ta priča je ispisana i završana a ja se kajem i kajaću se još bezbroj praznih stranica potom. Da li bih ja pobesneo da sam te nahvatao sa sestrom, to ne znam ali siguran jesam da ti ne bih, u tom slučaju, nabijao pendrek u dupe. Šta je onda problem, to što sam gej ili što sam se trošio sa tvojim batom? I jedno i d**go? Nešto treće što se valja iza horizonta, daleko van mog vidokruga? Dakle, ŠTA? Gleda me kao model za portret, bez ikakvog izraza, bez i jedne reči. Mrzim te, Markeš, mrzim! Kao da je zaista preda mnom, okrećem glavu u stranu, ne dopuštam da me topla tamna čokolada njegovih očiju smekša. Da sestra vidi moje…
- Halo… Zemlja zove Aleksandra. Stigli smo.
- Pokupiš me u povratku?
- Uzmi taksi, ne znam kada ću da završim danas. Večeras idem za Niš, nećemo se videti nedelju dana, zaboravio si?
- Nisam. Vidimo se poslepodne.
Možda je dobro što se tako poklopilo. Saletala bi me brižna da sazna šta me muči.
- Gledaj da i danas zbrišeš u sobu a da se ne javiš, da se ne vidimo pre no odem. Dodji seka da ga ljubi.
- Beži, bre.
Zgrabila me je, poljubila u obraz pa pustila da izađem iz auta.
- Faliću ti, znaaam…
I jeste mi nedostajala, sa sestrom sam bio jako blizak. Znala je mnoge moje tajne… Falila mi je i sutradan i narednih dana utoliko više jer sam bio lišen svog d**gog snažnog stuba potpore. Ma, falio mi je i on… Sem one poruke, ni na koji način se nije oglašavao. Pročitao sam je ne znam koliko puta i baš svaki pitao se šta mu je sve bilo u glavi dok ju je tipkao. Šta mu je uopšte u glavi?
“Molim te, oprosti mi. Kadgod, ikad. Samo bih da znam da ces to nekad uciniti.”
Dakle, želiš da znaš da ću ti oprostiti, kad god to bilo, ne bi li mogao da nastaviš sa svojim životom? A šta je sa mnom, sa mojim životom? Pitaš li se kako je meni, druže moj? Nema ga ni na društvenim mrežama, ni jedna objava, komentar, reakcija. Nemanjine profile nisam ni gledao. Ne zanima me. I na najtežu bolest, kada je jednom preležiš, postaješ imun. Postao je samo Nemanja, brat mog d**ga. Tek naslov neke nenapisane priče.
Dani prolaze tek tako, jedan nalik d**gom kao jaje jajetu. Idem i vraćam se sa posla peške, prija mi ta aktivnost jer d**gih trenutno nemam. Teretana mi je bila zdrava navika ali zajednička sa Maretom. Izbegavam d**ge koliko mogu, čitam, surfujem, spavam, mnogo razmišljam, pomalo plačem. Da pišem dnevnik, tih bi dana bio krajnje jednoličan, predvidiv, dosadan.
U četvrtak uveče još jedna poruka. Nakon prilično naporanog dan na poslu i pešačenja, mrtav sam od umora pa sam ranije krenuo na spavanje. Već sam u krevetu, lebdim u polusnu dok čitam:
“Dodji da pricamo.”
A, ne, prijatelju moj… ti ćeš meni doći u Kanosu… na tebe je red… nije to prostodušna tvrdoglavost, promišljeni inat, milo za drago, jebeš li ga šta već… nego osnovno samopoštovanje… inače, doleteo bih i za ***********-15 minuta i ovakav od iscrpljenosti skoro pa beživotan, k'o prebijena mačka… - pola mislim, pola već sanjam. Vrata se polako otvaraju, vazduh u talasu postaje vruć i zasićen vlagom. Ustajem iz kreveta zatečen, preznojen i potpuno go. Jednom rukom krijem prepone, d**gom nikako da napipam prekrivač kojim bih da zaklonim stid. Ti? Otkud ti ovde… sada? Pogled mu je usplamteo dok mi prilazi, po prvi put vidim taj ugljen od očiju zažaren požudom. Bez reči me hvata za ramena, onako bunovnog i zbunjenog prislanja uz zid licem, odiže mi ruke uz isti, spliće prste s mojim i steže ih u pesnice. Nag, vrele kože, vlažan od znoja i jako uspaljen, osećam sve to dok se celim telom naslanja na moje. Sa iznenađenjem spoznajem da je jašta i seksualno biće, na psihičku bliskost najzad je legla njena telesna polovina. Putena slabost me obuzima, predajem se bez otpora i s uživanjem. Ulazi do kraja, mog ne njegovog. Dublje nikako ne ide i to ga razdražuje. Kreće nemarno i divljački da nabija. Otimam se bezuspešno, vičem promuklo: Marko, stani, prekini… Ništa ne vredi.
Ništa i nije vredelo dok se nisam prenuo, seo u krevetu, uverio sebe da je to samo san. Sa užasom i stidom konstatujem da sam se uzbudio i to jako: kita ko kamen, skoro cela leva polovina slipa ulepljena, vlažna od staklaste, prozirne sluzi.
Sutradan popodne, na kraju radne nedelje, dok se vraćam sa posla i ne olako, bez snebivanja i srama razmišljam o snu, o tome šta mi to podsvest šapuće, srećem Maretovog kolegu. Inače, njega je onog dana menjao pola a ne celu smenu. Tvoj d**g je uzeo bolovanje, već je peti dan kako ga nema na poslu, ali kako da ti to ne znaš - čudi se. Smišljam najjednostavniju a time i najprijemčiviju laž, pozdravljam se i nastavljam dalje otežalog koraka. Marko nikada nije uzimao bolovanje. I najgori grip je znao da iznese na nogama. Zabrinuo sam se ozbiljno. Da nisam ipak previše odugovlačio? Ne… ovo više ne može ovako. Dosta je. Idem, pa kud puklo da puklo. Idem, da sve odmah i o jednom trošku isteramo na čistac.
…za sve što je bilo, daj se potrudi, bar da se rastanemo kao ljudi… - čuje se Vana iz auta u prolazu.
Hvala. Samo napred, dotuci me, nisi mi dovoljan kamen stavio na leđa već po rođenju. Gledam u nebesa pa spuštam pogled na telefon. Klik na avionče!
“Kuci? Dosao bih sada.”
Stojeći na pragu sobe, jednom rukom ležerno oslonjen na futer, d**gom na boku, posmatrao me je krupnim crnim očima ispod debljih, izvijenih obrva i sa kezom kao onim početnim u vuka. Dugo nije progovorio ni reč ili se meni činilo da je tako: minuti dugi poput večnosti ispunjeni tišinom, stezanjem u mom stomaku od iznenađenja, straha, uzbuđenja. Kada je najzad pustio svoj dubok glas, bilo je to tonom koji ne trpi nikakav prigovor:
- Oduvek sam sumnjao da si peškir. Sada si mi potvrdio da su mi sumnje bile opravdane. Ne pokušavaj da se vadiš. U očima ti se, bre, vidi... Jasno ko dan! ... da voliš kurac. Više nego ‘leba da jedeš.
Pocrveneo sam kao rak i, mada sam od stida spustio oči na pod, na licu sam i dalje osećao njegov razoružavajući pogled. A on mi nije davao vremena da se saberem, da nađem dobar izgovor, da se povučem bez posledica ako je to sada uopšte bilo moguće. Nastavljao je da me sateruje u ćošak jednako odlučno i samouvereno:
- Slušaj, momak... Skapavao sam na terenu tri nedelje i jebe se meni da li bi ti ili ne. Žensko, muško... nevažno! Jaja ce mi pući koliko su puna. Ima da ih iscediš do poslednje kapi, inače... reći cu Marku kako je njegov najbolji prijatelj običan derpe kojeg sam nahvatao kako snifa moju nošenu uniformu!
Izdeklamovavši svoju naredbu i ucenu, mrtav hladan raspustio je peškir obmotan oko struka mu i, onako nag i još vlažan od tuširanja, istupio preda mnom. Stajao je i izgledao nadmeno, gordo kao da je Apolon sâm a to mu je, čini mi se, i bila namera. Gledao sam ga kao opčinjen, kao u transu. Desnicom je prihvatio svoju muškost koja je počela da se budi i krenuo da je drka gledajući me pravo u oči izazivački i šeretski se osmehujući.
Matirao me je. Marko je bio moj vršnjak i najbolji d**g od detinjstva. Ali, pre će verovati svom starijem bratu, kojeg je obožavao, kome se divio. Kome je težio da bude nalik. A ko i ne bi?! Visok, širokih ramena, crn i tamnije puti. Krupne šake nasađene na teškim radom izvajane ruke. Širokih pleća i ravnog stomaka, snažnih nogu pravih kao strela. Ipak, nije njegovo mišićavo telo bilo ono zbog čega bi ste odmah shvatili da pred sobom imate pravog mužjaka, čist testosteron, ni lepo lice pravilnih crta i jake brade, već njegovo držanje - samouvereno, dostojanstveno i gipko kao u lava. I naravno... njegov dubok, odsečan glas. Ma... sâm Apolon bi pred njim odstupio, posramljeno skinuo lovorike sa glave.
Ooo, i ja sam mu se divio i obožavao ga! Daleko od toga kao Marko - bratski, čedno. Moje divljenje prema njegovom tridesetogodišnjem bratu bilo je d**gačije prirode i često bi obilno rezultovalo - u mojoj šaci. I? Šta sam sada mogao da uradim osim onog što sam morao? Osim onog što sam ustvari oduvek želeo?
Pokorno sam se bacio na kolena pred njegovom kitom kao pred nekim idolom. A to i nije bilo daleko od istine... Njegova oficirska kurčina bila mi je pred nosom, sada potpuno tvrda, prava, usađena u dva obla jaja, sa velikim crveno-smeđim glavićem koji je obilato balavio u šaci. Palcem i kažiprstom povukao je kožu preko glave, iscedio predjebni sok i stao nemarno da mi ga razmazuje po usnama i licu. Levicom me je uhvatio za potiljak a desnicom stavio samo glavić sa kapom u usta. Instiktivno sam usnama krenuo da ga svučem a zatim i progutam najdublje što mogu. Ali, ne… on je bilo taj koji je diktirao igru pa se odmah odmakao da mi to i pokaže. Sisao sam mu ono što mi je udelio drčno i nestrpljivo kao lizalicu. Onda je povukao kožu i dao mi da ga okusim kako treba. Njegov muški sok sa vruće glatke glave razlio se u mojim ustima kao najslađi nektar. Sisao sam ga i gutao kao da je melem. Kurac mu je bio čist, sveže opran, ali mirisao je i bio ukusa tako mužjackog. Prebacio je i desnicu na moj potiljak i krenuo da me jebe u usta neobzirno, sebično, do grla, kao da jebe tamo neku razgaženu fufu u pičku. Mumlao sam od zadovoljstva i grcao nagonski u isto vreme, ali njega, očigledno, to uopšte nije bilo briga niti je na to obraćao pažnju.
Kada se nasitio mojih usta i pocenio da sam mu dovoljno zabalavio karinu za kresanje, kratko, spartanski je rekao:
- Na stomak!
Sav u bunilu od naloženosti, sa ukusom njegovog kurca u ustima, bacio sam se na obliznji krevet. Uzeo je jedan veliki jastuk i podmetnuo mi pod bedra a zatim seo na moje butine. Ošamario je dva-tri puta moje jedre, mladićke guzove koji su i onako brideli od očekivanja, rasirio ih svojim šapama i srednjakom poceo da mi maže guzu nečim što nisam ni video da je uzeo. Gladio mi je prstom anus gore-dole, zatim uključio još dva a onda sva tri ufurao unutra. Nije mu dugo trebalo da me opusti, da me pripremi za gaženje. Bio sam ja spreman, zreo za bušenje već kad mi je tutnuo svoju krutu karinu u usta. Instiktivno, moja guza je bila spremna za njegov kolac. Ipak, prvo mi je dobro nadražio prostatu tako da se i moj đogat gubio i balavio negde duboko u jastuku koji mi je podmetnuo.
Najzad, prislonio je glavić na prsten i uterao mi ga nenadano, u jednom dahu. Uh, kako me je zabolelo to iznenađenje! Moj čmar se jadan stegao u žleb podno njegovog glavića. Samo je to mogao da uradi, ne i da ga istisne - njegov kurac je bio kao od kamena, tako tvrd da je jednostavno mogao da me navuče do jaja i da me tako nosi po sobi! Nedrkan, nepraznjen 3 nedelje… Jao, blago meni, pomislio sam a bol je ubrzo zamenilo zadovoljstvo. Krenuo da me kara mm po mm, kurvinski, da gorim od nestrpljenja. A hteo sam ga odmah do jaja! Mrdao sam guzu, pokušavao sam da se sam nataknem odmah, dublje, ali on bi se svaki put odmakao i pritom mi se podsmehivao. U meni se kupilo, i kupilo, i u jajima i u kurcu i u prostati i u kičmi - zbog uskraćivanja zadovoljstva. Tresao sam se kao pod teperaturom i, kada je on stigao u meni tek do pola, sva ta vrelina krenula je iz mene, sklupčala mi se u jajaima pa izletela van i ja sam doživeo neviđenu eksploziju, svoj najzesci, najgay orgazam.
Kada je osetio da sam mu napunio jastuk spermom, kao iz osvete, ufurao mi je momentalno svoj balvan do kraja i stao da me rastura od jebanja, kao ludak. Guza mi se nemoćno grčila na njegovoj neumoljivo tvrdoj kurčini ali on je kao manijak nastavljao da rove u meni. Osećao sam njegovu veliku glavinu ko zna gde tamo duboko u svom stomaku; osećao sam se tako bespomoćno, tako kurvinski, tako razvaljeno a u isto vreme tako dobro! Celo dupe mi je bridelo, a on je nastavljao da me puni snažno, muški, životinjski da sam u svom tom raspaljenom bunilu pomislio kako ce mi guza zjapiti još ko zna koliko dana potom u obliku njegove kite…
U trenutku kada sa pomislio da vapim za milost, izvadio ga je celog i još jednom ga uterao silovito, do jaja, zgrabio me snažno šakama za guzove i krenuo da se prazni duboko u mojoj utrobi. Od same pomisli kako me je razvalio, razjebao, rasturio, napunio, od pomisli kako je seme d**gog muškarca sada tamo negde duboko u mojoj guzi, krenuo sam i ja da se praznim ali ovog puta sporo, skroz mlitave kite iz koje je sperma lagano kuljala. To je bio moj prvi, pravi pasivni orgazam. Izasavši iz ekstaze, prevalio se svom svojom vrućom težinom preko mene, sa kitom još uvek u mom dupetu. Obgrlio je svojim rukama moje i moja ramena, duboko uzdahnuo, vlažno i nežno me poljubio u vrat. Bio sam zbunjen i zatečen kao nekih 20 min. ranije. Bili su to tek mali znaci nežnosti, taj zagrljaj, poljubac, ali su se meni učinili tako velikim, značajnim i čak obećavajućim. Jesam li se varao u viđenju svega ovoga što se dogodilo? Jesam li se varao u viđenju njega samog svih ovih godina? Je li njegov nastup bio samo dobra uvertira - predstava za žestoki seks? - razmisljao sam sa rastućom radošću. Sada već ujednačeni otkucaju njegovog srca na mojim plećima kao da su potvrđivali ono šta sam priželjkivao, čemu sam se nadao.
2.
Bilo je kasno popodne kada sam krenuo do Marka da se vidimo nakon posla. Ušao sam u njegovu kuću slobodno kao što sam to i do tada činio onda kada sam znao da me očekuje, da je ulazna vrata ostavio otključanim. Od kada znam za sebe to je bio moj d**gi dom. U njemu su do pre par godina živeli i Markovi roditelji. Sada je moj najbolji prijatelj živeo samo sa svojim starijim bratom.
- Markeš, gde si? - pitao sam ušavši u predsoblje.
- Morao je opet do posla. Rekao je da ga sačekas, vratiće se za sat-dva.
Ne bi trebao biti ovde, bar ne još nedelju dana. Sluh me, ipak, nije varao. To je on, mislio sam dok su mi radost i nelagoda poskakivali u stomaku. Poslednjeg - i prvog - puta rastali smo se u žurbi. Škripa kapije koja se otvara prenula nas je iz slatke ljubavničke obamrlosti. Poskočili smo iz postelje i sporazumeli se samo pogledom zaverenika. Već sledećeg trena bio sam “preko puta”, u Markovoj sobi i navlačio bokserice i trenerke. Dok smo ja i friend gledali film on je otisao u provod, sutradan se vratio na teren… nismo razmenili ni reč nakon onog što se dogodilo. Suptilno je nagovestio da se neće na tome zavšiti. I previše ovlaš da bih znao na čemu sam. I tako… sada sam stajao u hodniku i lomio se gde: levo u Markovu ili desno u Nemanjinu sobu?
Bilo je dovoljno njegovo hrapavo i otegnuto:
- Dodji…
…da mom kolebanju učini kraj. Ušao sam i seo u fotelju spram kreveta na kojem je ležao.
- Ma, dodji, bre, ovamo! - rekao je odsečno.
Crne veđe su se strogo, u pravoj liniji nadvile nad krupnim očima još sanjivim od popodnevne dremke. Vuk nije promenio ćud ali je smešak govorio da je bar u krotkom raspoloženju. Naravno da se nisam bunio. Niti sam želeo, niti sam se - što je dodatno ložilo - usuđivao da mu se suprotstavljam. Odmah sam seo kraj njegovog uzglavlja a on se pridigao u struku i obgrlio me levicom. Snažan obruč mišića utisnuo mi se u leđa. d**gom rukom mi je poduhvatio butine i, tako lako, kao da sam jastuk, primakao k sebi. Prekrio je svojim usnama moje i odmah uvalio mi celi svoj mesnati jezik. Ljubio me je sočno, duboko, tempom koji sam jedva uspevao da pratim, ispijao me nezasito. Gubio sam trku, gubio dah, tonuo u polusvesno blaženstvo od njegovog poljupca, od toplote njegovog tela, zbog njegove desnice koja mi je u jednom potezu strgla šorc i veš pa odlučno šljepala, znalači milovala i drčno stezala mi guzu naizmenično. Kada sam već počeo da mumlam od naloženosti, odvojio se i navukao sada širok osmeh. Predvođeni krupnim očnjacima njegovi divni zubi blještali su iako je u sobi bila polutama. Gledao me je ispitivački pravo u oči dok je očnjakom grckao donju usnu. Čovek a vuk.
- Vidi, vidi... kako se momak zapalio... Ti bi sad malo kurca, je li?
- Daaaaa… mnoooogo…
- Ne dam ja ništa na lepe oči. Sledovanje prema zasluzi. Na posao!
Sklonio je pokrivač sa sebe, skinuo majcu, zavalio se sa rukama iznad glave i pogledom pokazao na svoje napete bele slip. Bukvalno - gozba za oči. Sav u 3 boje: crna kosa, oči, kratko paperje pazuha, uzana traka što se od pupka proteže ka bedrima… taman, mrki ten kože… zagasitocrvene usne, bradavice. Samo su beonjace i zubi blesali snežno belo. Kao paklica Davidoff-a. Muževno, vruće, otmeno.
- I budi dobar. Inače, ostaviću te da sam pregoriš. Jasno? - rekao je kroz osmeh.
Moje ruke su već klizile niz pločice njegovog stomaka. Udisao sam duboko mužjački miris njegovih prepona i balavio slip na boku - mestu gde se ocrtavala velika glava. Najzad, skinuo sam ih i oslobodio lepu, debelu kurčinu koja se u blagom luku pružila do iznad pupka. Namestio sam se nad njim klečeći, u pozi 69, dohvatio u korenu taj kolac za Oskara i sa vrha isisao sav muški sok. Onda ga svukao i mahnito krenuo da oblizujem i sisam, da gutam vrelu crvenu glavinu najdublje sto sam mogao. Ooo, kako me je samo zapalio ukus njegovog kurca! Nagonski sam počeo da grčim i opuštam anus, da kao kuja uvijam dupe koje su njegove šake mesilie i - kada bih se u pušenju zagrcnuo - šaljepale. Još kada mi je gurnuo prste u guzu, bio sam i više nego spreman da me natakne, razjebe.
- Rrrrrrr… Dooobar! Hajde sada na ledja da primiš nagradu, momčino.
Nečim iz tube dobro je nauljao kitu i stao glavićem da mi masira prsten da bi ga potom ufurao lagano do pola i prevalio se svom svojom misićavom težinom preko mene. Ma, bolelo je kao i prošlog puta. Nogama se upr'o o jedan, rukama uhvatio za d**gi naslon ležaja i stao da me navlači dalje, da nabija kurac još dublje u moje dupe. Sabio me je pod sobom - nisam mogao da mrdnem ni makac - i nastavljao da me gazi žustro sve dok me nije natakao do jaja. Cela guza mi je gorela u bolu i slasti što je nadolazila. Pošto je “prokrčio put”, raširio me, izvadio ga je do ispod glave, naciljao na gore, snažno pritisnuo famoznu mušku G tačku - tako dobro i znalački da mi je došlo da se upišam od golicave, zgrčene slasti - a onda napred, neumoljivo nabijanje na cim sve do kraja i sve iz početka… Trzao sam se od zadovoljstva u preponama, u kiti što su je masirali, svlačili-oblačili naši pripijeni stomaci. Padao sam u trans, maglilo mi se pred očima. Na sve to došao je njegov vreli, vlažni poljubac i ja sam eksplodirao u orgazmu celim telom. Još nekoliko minuta nastavljao je da me buši, da me balavi i krza bradom po vratu, obrazu… a onda se odigao, izvadio ga, zestoko nadrkao 3-4 puta i u snažnim mlazevima zasuo me svojim semenom po grudima i stomaku. Dok je duboko dišuci razmazivao naše seme po mom torzu rekao je:
- Od sada si samo moj. Jasno?
Umesto odgovora prineo sam njegovu šaku svom obrazu, ljubio je i mazio se o njegov dlan. Tvoj, tvoj… Samo tvoj. Učinilo mi se da je to uspeo pročitati u mojim očima pošto je narednog terna legao preko mene, zagrlio me i ljubio polako. Dugo, nežno, ljubavnički.
3.
Trebalo je odmah da shvatim o čemu se radi, toliko dugo sam ga poznavao, ali su moja opčinjenost i uspaljenost učinile da budem nesmotren a potom i slep za ono što se ustvari dešavalo.
Posedovao je izgled, stav i sirovu inteligenciju - tri ključne stavke koje su oko njega stvarale auru neodoljive privlačnosti. Uvek bi dobio ono što je želeo i uzeo kada i koliko mu treba. Jednostavno, nisi mogao da mu kažeš “ne” ili to “ne” ne bi bilo trajno, konačno. Bilo je dovoljno da te pogleda svojim svetački krupnim očima ispod ravnih, debljih obrva pa da se bar polovina tvoje otporne snage, tek tako, rasprši poput dima. Te navodno tako obične, crne oči znale su da budu stroge, blage, bojazne. Već prema potrebi. Bio je alfa predator i to od one, najopasnije vrste.
Znao sam sve to i pre no što sam se poneo neoprezno i završio sa njegovom kitom u guzici. Znao sam i dok me je ljubavnički grlio, ljubio, stavljao mi u izgled ono što je predosetio da priželjkujem. Znao sam a prepustio mu se. Šta me je gurnulo preko ivice, životinjska strast ili ljudska potreba da budem sa nekim, da se najzad sa nekim volim? Tada to nisam znao niti mi je bilo važno.
Mnogo puta prisećao sam se kako je sve počelo… Ulazim kod Mareta u kuću, zovem ga imenom, niko se ne odaziva. Ulazim u njegovu sobu, grickalice i sok stoje na niskom stolu spremni za film koji smo dogovorili da gledamo. (Ne)red stvari govori da je do nedavno bio tu pa otisao u žurbi. Naknadno ću saznati da je odjurio da odveze rođaku na aerodrom. Vrata sobe preko puta su širom otvorena, otkrivaju prizor koji je sniferska zamisao raja: od ulaza pa do kreveta Nemanja je, u želji da ih što pre makne sa sebe i da se rashladi, razbacao stvari onako kako ih je sk**ao. Čizme, zelene ča**** sa reljefnim prugama, opasač, maskirne pantalone, košulja i majica i, na samom krevetu, vojničke bokserice. Sada već u hodniku, čujem šum vode u kupatilu koji me je prenuo ali ne i osvestio. Na trenutak bacam pogled u tom pravcu i odmah ga vraćam na rasuto blago. Kontam da bi trebalo da se priberem, vratim u Markovu sobu i šaltam kanale, blejim na telefonu, šta god, dok ga čekam. U svojoj glavi već sam to uradio, u stvarnosti još uvek stojim na istom mestu. Razum i iskušenje se tuku u meni. Još uvek u stanju neplodne ravnoteže snaga, drže me neodlučnog na neutralnom terenu, u hodniku. Tuš šušti, procenjujem koliko vremena imam, želja odnosi prevagu, razum tone. Već sledećeg trena sam u zabranjenoj odaji, grabim maslinastozelenu majicu, nabijam je u lice. Još uvek je vlažna i topla, miriše na vojsku, na njegovo visoko, plećato telo. Konačno ostvarenje višegodišnje fantazije donosi i potpunu odsutnost. Ne znam za sebe, ne znam za vreme. Koliko je prošlo, pojma nemam. Sledeće čega se sećam je on kako stoji na vratima. Ostatak vam je poznat iz prva dva dela moje priče.
I evo me opet, po treći put kako stojim pred njim sa nesmanjenim divljenjem i željom. Upravo je došao sa terena. Marko je otišao na posao, menja kolegu danas.
- Kad si pre doleteo? Čuli smo se pre 10-15 minuta. Nisam još stigao da se istuširam…
- Odlično.
- … ni da se presvučem.
- Ja ću da te skinem.
Pune, muške usne, uokvirene tamnim prelivom izbrijane brade na preplanulom licu, izvile su se u osmeh i otkrile zdrave, snažne zube. Trebalo je da ga nazovu Vuk. To ime bi mu savršeno odgovaralo.
- Ti si baš zagoreo. - rekao je nastavljajući da se osmehuje.
Prišao je blizu tek dovoljno da me poduhvati za potiljak i ovlaš, vlažno ljubne. Staklasta nit pljuvačke rastegla se između naših usana kada se odmakao i fiksirao me pogledom. Zadrhtao sam, kolena su mi zaklecala, žmarci prošli duž kičme kao mehurići u gaziranom piću. Jedan poljubac, značajan pogled i već sam bio u njegovoj vlasti. Predator prvog reda, jesam li već napomenuo?
- Pa, neka ti bude.
Šljepnuo me je dva-tri puta po obrazu kao da me rasvešćuje pa se zavalio u ležaj, od kolena na gore. Čizme, broj beskonačno, ostale su čvrsto na podu. Prišao sam i kleknuo kao po komandi. Nestrpljivo sam mu razvezao cokule, jedva dočekao da ih smaknem. Odigao je potkolenice, spojio i u poluluku zgrčio stopala taman da cela lepo prionu na moju facu. Obuhvatio sam ih rukama, dodatno pritisnuo na lice, sporo udahnuo kroz nos. Snažan muški miris ispunio mi je nozdrve, zanjihao sam se napred-nazad od novog talasa naloženosti. Kada sam se malo pribrao, skinuo sam mu ča****, i neko vreme divio se mesnatim tabanima, krupnim, zaobljenim prstima sa vojnički pedantno podsečenim noktima.
Nekako sam uspeo da ustanem, nadvio se nad njim, skinuo kaiš i strgao pantalone, zatim košulju i majicu. Ostao je samo u zelenim boksama, tamnijim od znoja na prevojima i sa flekama od predjeba kurca koji se dizao, bio nadrkivan ali ne i isceđen. Više nisam mogao da se suzdržavam, da pojačavam zadovoljstvo time što ga odlažem. Skinuo sam se i sam i bacio se na njegovo krupno, mišićavo telo, preklopio ga svojim i upijao nakupljenu vrelinu koju bi, da sam došao kasnije, tuš oslobodio. Zavukao sam glavu pod njegov pazuh u fino, crno paperje, snifao i lizao jedan a zatim i d**gi. Sočno sam mu posisao otvrdle bradavice pa se preko širokih prsa i čvrstog stomaka spustio ka centru zadovoljstva.
Njegove vojničke bokserice bile su uveliko napete. Debela karina rasnog srpskog oficira napinjala je i odizala sam rub gaća. I da ga nisam video (i osetio) mogao bih već po tome da naslutim koliki kurac šeta bez povodca i dozvole. Drčno sam olizao predjeb koji se probio kroz tkaninu veša pa ga svukao i oslobodio krutu, žilama prošaranu karu. Trljao sam nos o meke malje koje su obgrljivale koren kite, jaja i međicu, snifao prepone sporo i duboko kao pre toga stopala i pazuhe. Miris muškarca koji nije karao tri nedelje, nagomilani testosteron koji izbija i preko kože… kakvi jebeni popersi… Svaka pora mi se opustila a kamo li guza. Bio sam obeznanjen koliko napaljujuće dobro muški miriše!
Besramno sam ga zgrabio za naprčeni jarbol, rastegao kožicu koja je i sama bila prožeta napetim žilama, ufurao jezik i muljao između nje i glavića. Usta su mi se momentalno napunila vodom, pljuvačka se slivala iz njih i mešala sa predjebom, njegovim tek da se nasluti slankastim muškim sokom. Toliko se tog koktela nakupilo da je krenulo da mi preliva preko ruke kada sam najzad svukao kožicu, naglo i do kraja, i utrpao glavinu u usta.
- Stani… - najzad se oglasio.
Do tada je ležao sa rukama iznad glave i uživao posmatrajući kako obožavam svaki deo njegovog tela i njega celog. Sada se približio ivici, slatkoj završnici a da nije on taj koji vodi igru. To mu se nije svidelo.
- Hoću da te jebem.
Direktno i jasno. Nema kod njega filozofiranja. Kakav život takav i rečnik. Spartanski.
Bacio sam se na laktove i kolena, koliko sam mogao spustio stomak a odigao guzu. Prava pokorna kuja koja ne pita, smara nego unapred zna šta treba, skoro da sam bio ponosan na sebe. Razdvojio mi je guzove širokim šapama, pljunuo glasno i obilno po rupi, palčevima je čas pritiskao čas kružio po njoj dok je ostatkom šaka divljački gnječio moje oble polutke. Znao je tačno da oceni gde završava užitak a počinje bol, bez greške je išao tik uz granicu ne prelazeći je. Sa licem u prekrivaču ležaja, cvileo sam od zadovoljstva. Kita mi je skroz pala, sva pažnja prešla je “iza”.
Namazao me je kao i predhodna dva puta i, kao balon prstom, napeo mi napupeli prsten kurcem. Tek par sekundi moja se guza opirala da bi potom najednom pukla, otvorila potpuno, navadila se celom svojom dubinom duž njegove natekle kare. Nedovoljno. Bez milosti naterao mi je ostatak. Tri nedelje nije umočio i ako je zbog toga moralo da traje kraće onda će barem biti žestoko. Držeći me za bokove pumpao me je žustro, kao mašina, u najdužem hodu - sve od glave pa do jaja.
U jednom trenutku me je odigao, poduhvatio levom rukom podno stomaka, desnicom oko vrata puštajući da mi se trup izvije unapred u vidu luka. Skroz sam mu naseo na kurčinu, do zadnjeg milimetra. Ćapio me je čeljustima za vrat, kao što lav drži ženku pokornom dok je puni semenom, i nastavio da me rastura k'o poslednju kurvu. Trzao sam se od užitka koji se širio iz bedara celim telom a on bi me na svaki cim još čvršće stegao i uterivao. Kada je dohvatio svoje bokse i naturio mi ih na facu, da se podsetim kako miriše kurac koji mi upravo razvaljuje bulju, bio sam gotov. Zgrčio sam se celim telom, presavio se unapred pa ispružio rukama i torzom koliko sam dug. Dok sam se trzao u slasti orgazma, sperma je samo iscurila iz skroz mlitave kite. Prevalio se preko mene i on, obgrlio me i nakon još nekoliko udaraca istresao gustu spermu mučenicu duboko u mojoj utrobi.
Kada sam se osvestio, bilo je dovoljno da podignem pogled te da sva preostala vatra u meni momentalno zgasne. Na vratima, ukočenog pogleda, poluotvorenih usta i sa rukama koje kao da su prišivene visile sa tela, stajao je Marko.
4.
Kao lopov finih, tihih pokreta i plitkog daha, ušunjao sam se u sopstveni dom ne bi li ukućani koji su, čuo sam, čavrljali u dnevnoj sobi, primetili da sam došao. Sada mi je koliko i vazduh bila potrebna samo samoća, ta moja tamnica i pribežište, najljuća rana i najblaži melem, bezdušna pomajka i brižna mati istovremeno. Popeo sam se uz stepenice sporo, došao do sobe i tek nakon što sam zatvorio vrata duboko uzdahnuo. U spokojnom polumraku svoje sigurne kule najzad sam, eto, mogao da se slomim. Noge su me izdale, kolena pala na debeo, vuneni tepih; stomak jako stegao, privio se uz kičmu, primorao me da se poput prepodobnog monaha u molitvenom transu povijem unapred. Ali, moje ruke nisu molile pripijene pred telom jedna uz d**gu. Pritiskale su lice da priguše jecaje za slučaj da se koji izdajnički otrgne. Suze su mogle slobodno da teku između prstiju sve do korena šaka i dalje, nečujne, nebitne. Takav je kamen nas ne svojom voljom d**gačijih - kada najdublje patiš činiš to, jer moraš, u još dubljoj tišini.
Isplakao sam najkrupnije suze do tada, nekako se odvukao do kreveta kada sam se dovoljno primirio i opružio na leđa kao oduzet, nesvestan svog tela. Prvi, udarni talas oluje se stišao ostavljajući za sobom pustoš u duši i prazninu u glavi. Gledao sam odsutno u plafon koji je tonuo i na kraju se potpuno izgubio u tami, još poneka okasnela suza skliznula bi sa strane, poneki dublji uzdah zatalasao baršun mraka. Zašto je moralo tako da bude…
Marko je bio skroz izgubljen kada nas je zatekao. Njegovo iznenađenje bilo je potpuno, u to nije bilo sumnje. Šta ga je najviše i šta sve šokiralo nije se moglo pročitati na skamenjenom licu. Stajao je neko vreme na vratima ukočen i bled a zatim se samo okrenuo i otišao u svoju sobu.
Nemanja se najzad digao sa mene, nonšalantno obrisao sada mlitavu kitu majicom i bez da navuče bilo šta, onako go krenuo podjednako ležerno da kopa za čistim stvarima po ormaru.
- Nemanja…
- Idem da se okupam. Pričaj sa njim. Smiri ga.
Dobacio mi je tek tri kratke i krenuo ka kupatilu. Ipak, zastao je u hodniku na tren, kao da osluškuje, pa ušao u bratovljevu sobu. Oba vrata su ostala otvorena, mogao sam da čujem Marka kada je nešto rekao ali tišim i tako bezbojnim glasom da nisam razumeo ni reč. Nemanju sam, naravno, čuo. Njega čovek i čuje i razume makar bio udaljen ko zna koliko.
- Jesi li se ti to zaplakao ili mi se čini? Šta koj’ kurac dramiš?! Odrasli smo ljudi a oni TO rade. Ko šta voli, njegova stvar. Ovo ništa ne menja. Družite se kao i do sada.
- …
- Ma… Ti kako želiš a ja ću da jebem kog hoću i kad hoću! Moj život, moja stvar.
- …
- Odrasti, bre, već jednom! Ja odoh pod tuš a vi sedite i razgovarajte.
Mare je pošao za njim i zavario vrata koliko ih je snažno zalupio. Podjednako silovito Nemanja je zatvorio vrata kupatila.
Oklevao sam ne znajući šta da radim i šta bi uopšte trebalo, bilo potrebno, pametno reći, učiniti. Najradije bih otišao kod Mareta, objasnio mu da to nije stvar izbora već sudbine, da je između mene i Nemanje bilo… seksa i tako… da nikako, ukoliko je to moguće, ne želim da ga izgubim kao prijatelja… Toliko stvari željne da se objasne, toliko želja međusobno neuskladivih i u meni samom i između nas, sada trojice. Dve osobe u koje je imao najviše poverenja, njegov bata i najbolji prijatelj su bar biseksualci, jebavaju mu se iza leđa ko zna od kada… Šta li je sve u glavi iza vrata koja gledam otupelog pogleda, pitam se a ne znam ni šta je sve u mojoj.
Obukao sam se, izašao u hodnik, stao pred za mene zatvorenom kapijom ispovesti i pokajanja, savijenih krila i pogleda prosutog na pod dok su mi stid i neizvesnost rastrzali utrobu tako da je malo falilo da povratim.
- Marko… - pozvao sam ga najravnijim tonom koji sam uspeo da ispeglam u grlu.
Tišina koja kaže sve i ne kaže ništa. Čula se jedino voda što klizi preko kamena nazvanog Nemanja. Zašto ja nisam takav, samouveren i bezbrižan?
- Markeš… - pozvao sam opet a glas se bolno izvio, skoro da sam jauknuo kada sam ga oslovio onako kako ga samo ja zovem.
Na to, vrata su se naglo otvorila. Zgrabio me je za majicu na grudima i zalepio na naspramni zid, pritisnuo silovito da sam skroz ostao bez vazduha i bez mogućnosti da ponovo udahnem. Vatra je buknula na njegovom do tada beskrvnom licu, toliko je isprva bio bled, sve žile na vratu iskočile, oči se zastaklile dok je siktao kroz zube.
- Gubi se! Neću više da te vidim ovde! Nikad! Ne želim više da te vidim uopšte! Gubi se… dok ti nisam sve kosti polomio!
Odbacio me je prema ulaznim vratima na cim i bezobzirno kao stari panj. Zateturao sam se, okrenuo oko sebe i levicom se oslonivši na zid uspeo u nastojanju da ostanem na nogama njemu, sada, okrenut leđima.
- Marko… stani da… ne razumeš... - hvatao sam dah.
U tek jednom koraku, skoku stvorio se iza mene, nabio u zid licem, isukao pendrek i krvnički me tri-četiri puta odvalio po debelom mesu. Sav sam se ukočio i stegao pa je i sperma koju je Nemanja malopre istresao u meni, sada rastopljena, razvodnjena krenula da curi iz moje izgnječene, razvaljene pa namlaćene guze. Fleka na svetlosivim trenerkama se bez sumnje brzo širila i bila lako uočljiva.
- Vidi, vidi… Šta li je ovo… - podsmehnuo se kao kroz čuđenje.
Naravno da je znao šta je a i već je počelo da se oseća na spermu i seks. Onda je, u danu već prepunom iznenađenja, uradio nešto za mene skroz neočekivano, nezamislivo. Dok me je jednom podlakticom, preko pleća, držao prikovanog za zid, d**gom rukom mi je strgao trene i gaće i nakrkao hladni pendrek u još neohlađeno, rovito dupe. Onaj najnoviji model, da budem precizniji.
- ‘Alo, balavci! Šta radite to, jeste li normalni!?
- Sad ja jebem kurvu! - zarežao je na brata ni ne pogledavši ga.
Pre nego što je Nemanja skontao šta se dešava, prišao i odmakao ga, još četiri-pet puta mi je brzo i snažno ugurao “blaže sredstvo prinude”, svaki naredni sve dublje. Od šoka i bola nisam znao gde sam, jedva sam se držao na nogama.
Nakon što ga je brat otrgao od mene, nije se opirao. Pogledao sam ga pravo u oči, zamućenog pogleda i slobodno kao čovek koji je prošao određen mu Put srama, kroz najgore poniženje - silovanje - iskupljen se za greh zbog kojeg je kažnjen.
- Šta me gledaš!? M'rš napolje, sve ti jebem ped… pe… - reč mu je zapela u grlu, glas pukao.
Zagrcnuo se, zaplakao nevino kao dečkić od pre dve decenije kakvog ga takođe pamtim, onda kada se izduvao, kada je bol najzad odbacila ogrtač besa pod kojim se, prirodno, u prvi mah skrila. Kada je shvatio šta je u afektu uradio. Šmrcnuo je, prkosno odigao ramena da sa njih odbaci bratovljeve ruke i otišao u sobu. I Nemanja je otišao do svoje, vratio se sa parom trenerki, tutnuo mi ih u ruke.
- Idi sad. Navuci to i idi.
I otišao sam. Uličicama, da umanjim šansu da nekog sretnem, žurio sam kući ne bih li se što pre osamio. Trauma, poricanje, priznanje, depresija, ozdravljenje. Pamtite, d**gari. Bio sam u d**goj fazi a treću držao na vratima dok se ne dokopam svoje sigurne tvrđave da tu pokleknem, da sve nakupljeno izlijem iz sebe.
Sa tim da sam gej, da je moj put već po rođenju d**gačuji i teži, već sam se pomirio ili bar većim, dovoljnim delom. Ono što me je u stvari najviše pritiskalo, i pored užasne stvari koju je uradio, bilo je Markovo razočarenje i posledice istog. Pomisao da ću ga izgubiti ni najmanje mi nije prijala. Štaviše, još uvek sam odbijao da prihvatim tu užasavajuću izvesnost. Tek sada sam uviđao koliko mi je u stvari stalo do njega kao prijatelja, ma… kao do brata rođenog. I u toj misli mi nešto nije štimalo, nije mi se svidelo. Za Nemanju nisam, čudno, osećao baš ništa. Ta vatra koju je u me' zapalio, sjajna i snažna, zgasla je kao što je i buknula, bučno i brzo; vulkan koji je eksplodirao da bi potom zanavek zasp'o; ogoljena strast koja za sobom ostavlja samo vlažne čaršave i rupu u grudima. Nije on bio loš, pokvaren, zao. Jednostavno - takav je. Više mašina nego čovek, sirovo racionalan tip karaktera koji retko kada pati a i kada je to slučaj, kratko i površno. Neko ko se previše ne vezuje za d**ge i niti će. Znao sam to oduvek a nisam želeo da vidim onda kada mi je odgovaralo da budem slep. Za Nemanju nisam brinuo. I nakon svega, Mare emotivac je bio taj koji mi je na pameti.
Javio sam se svojima, objasnio da me je užasno bolela glava te da sam zato odmah otišao na sprat, da što pre popijem lek i odležim. Ne, ne mogu da večeram - dodao sam sa vrha stepenica. Kakvo crno jelo… Još malo pa ponoć. Istuširao sam se, zavukao u postelju. iscrpljen fizički i psihički, željan da naužasniji dan u životu što pre ostavim za sobom, da sebi dam bar pristojan komad sna pre no sutra, prekosutra… nekad već, neizbežno je… mora da se razreši… rešiće se, mora… pa kako god… već sam tonuo u san totalno ispijen, istanjen kada me je prenuo signal prispele sms poruke. Nakon što sam uspeo da nađem telefon i priviknem se na blještavilo ekrana, na istom sam mogao da pročitam:
1 new message from Markeš
5.
- Sreća tvoja da danas i ja rano idem na posao inače bi se uspavao.
Sporo i sa uživanjem uvlači u pluća onu gadost dok me promatra ljubopitljivo, pokušava da me oraspoloži.
- Je l’ ti bolje od juče? Izgledaš grozno, gore nego inače.
Lice mi je kao od gume, sa naporom rastežem osmeh, sa naporom ga zadržavam. Ne želim da budem nezahvalan, da nipodaštavam nečiju brigu i trud.
- Ko te ne zna rekao bi da si plakao i to celu noć, toliko su ti oči crvene.
- Zacrvenele su se od tog otrova kojim truješ i sebe i d**ge, stvore sebični.
- Aha.
- Od te zavisnosti koja smrdi mozda je gora jedino kafa koju kuvaš.
Mašem rukom da rasteram plavičasti dim i mislim se koliko se kao brat i sestra razlikujemo po karakteru. Ništa neobično, bez da pitaju nadovezuju se misli dalje, jer nisu li Nemanja i Marko, dva brata rođena dva različita sveta i psihom i pojavom? Daleko od toga da je Mare spram brata bio neugledne spoljašnosti. Niži je rastom i nabijene muskulature pa bi se stekao prvi, pogrešan utisak da je bucko, to da. Ali, ako kod Nemanje priroda nije štedela na materijalu, kod Mareta nije na vremenu da ono što mu je već odredila pažljivo i oblikuje. Crte lica i linije tela ovlaš zaobljene, dovoljno da budu lepe a muževne, ne i sirovo mužjačke; pogled ne zapinje ni o šta, ne zastaje već preko istih klizi lako kao potok preko glatkih oblutaka. Mlađi i stariji, kao David i Golijat, najkraće rečeno.
Pa, je l’ Mare, na svoj način, privlačan koliko i brat? Ne znam… Posmatrao ga jesam ali samo sa estetske strane. Da, samo tako. Toliko toga sam vam rekao do sada pa zašto onda ne bih priznao i taj jedan u poređenju sa ostalima tako neznatan greh, to, da sam se oblizivao i na najboljeg prijatelja? Njegova pojava u meni nije budila ništa požudno možda i zato što je za razliku od brata bio nenametljiv kao osoba. Nemanja je bio energičan i bistar, Marko suzdržan i mudar. Hajde da se ne lažemo. Pored glasnih, izglednih i sa stavom ko stigne da primeti, da razmišlja o onima ne tako bučnim ili u ne tolikoj meri i to još u godinama kada više misliš onom donjom glavom? Plazio sam na Nemanju kao umoran pas koji skapava od zeđi, gledao u njega kao u Sunce i - logično - bio zaslepljen za sve ostale u njegovoj blizini po principu - što njemu bliži to meni bleđi.
Možda jedino što je kod braće bilo isto su tamniji, orijentalni ten i krupne, mrke oči ali - i tu je suština nadvladavala formu, sadržaj oblik, pozadina pročelje - dok je Nemanjin pogled hipnotisao, pritiskao ili mrvio već zavisno od toga na koliki bi otpor naišao, Maretov je umirivao, ulivao poverenje, razoružavao tako da sam bacaš štit u stranu bez da oklevaš. Pogleda te i odmah znaš da pred sobom imaš nepopravljivu poštenjačinu, osobu koju brzo poželiš za bliskog prijatelja. Nasmeje se i ti se osmehuješ a da nisi svestan…
- Šta se smeškaš? Zamišljen, namršten a sada prvi, pravi osmeh od jutros. Da se nisi ti zaljubio?
Markeš, d**g moj… Jedna pomisao probila je zid od oblaka nada mnom, propustila zrak Sunca da me na tren ogreje da bi se potom pukotina u sivilu ponovo zatvorila vraćajući me pod tminu što pritiska. Zgorčalo mi se najednom u ustima.
- Nisi mi stavila dovoljno šećera.
- Uvek ti stavim isto. Batali kafu ako je dosad nisi popio, vreme je da krenemo. Ja te vozim danas, ti si sav odsutan.
Na putu do posla, Olivija i Enes sa radia se blesave kao i uvek ali čak ni oni ne uspevaju da me razvedre.
- Carevi! Ha, ha, ha…
Sestra vrišti od smeha, lupa o volan a već sledećeg trena gore nego kamiondžija psuje vozača ispred.
- Ana, molim te…
- Mrgude! Ti si se zaljubio, naleteo na zid, patiš. Ženska intuicija ne vara. Priznaj seji svojoj.
Da samo znaš koliko si blizu… Naleteo na zid jesam i to više puta, izbegao batine pa potom dobio jednu. Koliko ironije u samo jednoj rečenici! Mozda bi bilo bolje da smo se potukli ili da sam dobio batine nego… nego ono. Kako da joj se požalim? Volela je ona Mareta skoro koliko i mene. I ja sam ga… Zar si morao ono da uradiš?! Počinjao sam i da se ljutim. Da, ja sam gej. Objasniću ako pitaš, zatražiću razumevanje ali neću moliti oproštaj za ono što nisam birao, za ono što pored ostalog jesam ja i što je moja najveća intima. Da, jebao sa se sa tvojim rođenim bratom. Za mene, ta priča je ispisana i završana a ja se kajem i kajaću se još bezbroj praznih stranica potom. Da li bih ja pobesneo da sam te nahvatao sa sestrom, to ne znam ali siguran jesam da ti ne bih, u tom slučaju, nabijao pendrek u dupe. Šta je onda problem, to što sam gej ili što sam se trošio sa tvojim batom? I jedno i d**go? Nešto treće što se valja iza horizonta, daleko van mog vidokruga? Dakle, ŠTA? Gleda me kao model za portret, bez ikakvog izraza, bez i jedne reči. Mrzim te, Markeš, mrzim! Kao da je zaista preda mnom, okrećem glavu u stranu, ne dopuštam da me topla tamna čokolada njegovih očiju smekša. Da sestra vidi moje…
- Halo… Zemlja zove Aleksandra. Stigli smo.
- Pokupiš me u povratku?
- Uzmi taksi, ne znam kada ću da završim danas. Večeras idem za Niš, nećemo se videti nedelju dana, zaboravio si?
- Nisam. Vidimo se poslepodne.
Možda je dobro što se tako poklopilo. Saletala bi me brižna da sazna šta me muči.
- Gledaj da i danas zbrišeš u sobu a da se ne javiš, da se ne vidimo pre no odem. Dodji seka da ga ljubi.
- Beži, bre.
Zgrabila me je, poljubila u obraz pa pustila da izađem iz auta.
- Faliću ti, znaaam…
I jeste mi nedostajala, sa sestrom sam bio jako blizak. Znala je mnoge moje tajne… Falila mi je i sutradan i narednih dana utoliko više jer sam bio lišen svog d**gog snažnog stuba potpore. Ma, falio mi je i on… Sem one poruke, ni na koji način se nije oglašavao. Pročitao sam je ne znam koliko puta i baš svaki pitao se šta mu je sve bilo u glavi dok ju je tipkao. Šta mu je uopšte u glavi?
“Molim te, oprosti mi. Kadgod, ikad. Samo bih da znam da ces to nekad uciniti.”
Dakle, želiš da znaš da ću ti oprostiti, kad god to bilo, ne bi li mogao da nastaviš sa svojim životom? A šta je sa mnom, sa mojim životom? Pitaš li se kako je meni, druže moj? Nema ga ni na društvenim mrežama, ni jedna objava, komentar, reakcija. Nemanjine profile nisam ni gledao. Ne zanima me. I na najtežu bolest, kada je jednom preležiš, postaješ imun. Postao je samo Nemanja, brat mog d**ga. Tek naslov neke nenapisane priče.
Dani prolaze tek tako, jedan nalik d**gom kao jaje jajetu. Idem i vraćam se sa posla peške, prija mi ta aktivnost jer d**gih trenutno nemam. Teretana mi je bila zdrava navika ali zajednička sa Maretom. Izbegavam d**ge koliko mogu, čitam, surfujem, spavam, mnogo razmišljam, pomalo plačem. Da pišem dnevnik, tih bi dana bio krajnje jednoličan, predvidiv, dosadan.
U četvrtak uveče još jedna poruka. Nakon prilično naporanog dan na poslu i pešačenja, mrtav sam od umora pa sam ranije krenuo na spavanje. Već sam u krevetu, lebdim u polusnu dok čitam:
“Dodji da pricamo.”
A, ne, prijatelju moj… ti ćeš meni doći u Kanosu… na tebe je red… nije to prostodušna tvrdoglavost, promišljeni inat, milo za drago, jebeš li ga šta već… nego osnovno samopoštovanje… inače, doleteo bih i za ***********-15 minuta i ovakav od iscrpljenosti skoro pa beživotan, k'o prebijena mačka… - pola mislim, pola već sanjam. Vrata se polako otvaraju, vazduh u talasu postaje vruć i zasićen vlagom. Ustajem iz kreveta zatečen, preznojen i potpuno go. Jednom rukom krijem prepone, d**gom nikako da napipam prekrivač kojim bih da zaklonim stid. Ti? Otkud ti ovde… sada? Pogled mu je usplamteo dok mi prilazi, po prvi put vidim taj ugljen od očiju zažaren požudom. Bez reči me hvata za ramena, onako bunovnog i zbunjenog prislanja uz zid licem, odiže mi ruke uz isti, spliće prste s mojim i steže ih u pesnice. Nag, vrele kože, vlažan od znoja i jako uspaljen, osećam sve to dok se celim telom naslanja na moje. Sa iznenađenjem spoznajem da je jašta i seksualno biće, na psihičku bliskost najzad je legla njena telesna polovina. Putena slabost me obuzima, predajem se bez otpora i s uživanjem. Ulazi do kraja, mog ne njegovog. Dublje nikako ne ide i to ga razdražuje. Kreće nemarno i divljački da nabija. Otimam se bezuspešno, vičem promuklo: Marko, stani, prekini… Ništa ne vredi.
Ništa i nije vredelo dok se nisam prenuo, seo u krevetu, uverio sebe da je to samo san. Sa užasom i stidom konstatujem da sam se uzbudio i to jako: kita ko kamen, skoro cela leva polovina slipa ulepljena, vlažna od staklaste, prozirne sluzi.
Sutradan popodne, na kraju radne nedelje, dok se vraćam sa posla i ne olako, bez snebivanja i srama razmišljam o snu, o tome šta mi to podsvest šapuće, srećem Maretovog kolegu. Inače, njega je onog dana menjao pola a ne celu smenu. Tvoj d**g je uzeo bolovanje, već je peti dan kako ga nema na poslu, ali kako da ti to ne znaš - čudi se. Smišljam najjednostavniju a time i najprijemčiviju laž, pozdravljam se i nastavljam dalje otežalog koraka. Marko nikada nije uzimao bolovanje. I najgori grip je znao da iznese na nogama. Zabrinuo sam se ozbiljno. Da nisam ipak previše odugovlačio? Ne… ovo više ne može ovako. Dosta je. Idem, pa kud puklo da puklo. Idem, da sve odmah i o jednom trošku isteramo na čistac.
…za sve što je bilo, daj se potrudi, bar da se rastanemo kao ljudi… - čuje se Vana iz auta u prolazu.
Hvala. Samo napred, dotuci me, nisi mi dovoljan kamen stavio na leđa već po rođenju. Gledam u nebesa pa spuštam pogled na telefon. Klik na avionče!
“Kuci? Dosao bih sada.”
7 years ago